Ana Relax Kids | Porodica
406
post-template-default,single,single-post,postid-406,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,footer_responsive_adv,qode-theme-ver-17.0,qode-theme-bridge,transparent_content,wpb-js-composer js-comp-ver-5.5.5,vc_responsive

Porodica

Postoje razne vrste porodica. Ponekada, porodica su mama, tata i dete. Isto tako može postojati čitavo sazvežđe nastalo razvodom i sa novim partnerima. Sada, danas, mogu postojati i dve mame ili dve tate. Sve više je porodica koju čini jedan samohrani roditelj, najčešće majka ili baka i deka koji su postali staratelji unučetu. Potpuno je nebitno koliko nas ima u porodici, važno je da svi zajedno činimo jedan tim, da se oslanjamo jedni na druge, da se uzajamno pomažemo i da budemo tu jedni za druge. Biti zahvalan na onome što imamo je ključ svega. Ako počnemo da razmišljamo o onome šta nam nedostaje u porodici, sve više stvari će nam nedostajati a potpuno ćemo zaboraviti na to što već imamo jer ga nekako podrazumevamo. Sigurna sam da postoje ljudi koji bi sve na svetu dali da dobiju dete, sigurna sam da postoje ljudi koji bi jako voleli da su deo porodice, da negde pripadaju, postoje ljudi kojima je cilj da se ušuškaju u nečiji zagrljaj, da vole i budu voljeni, tako da to što se nama podrazumeva je zapravo nešto divno i pravo bogatstvo.

Onog trena kada dete uđe u naš život mi imamo potrebu zaštititi ga od svakog zla. Bezbednost postaje glavna briga i opsesija svakog roditelja. Odjednom je sve opasnost za naše dete, mala lego kockica, vetar, prolaznici koji čudno izgledaju, visoko drveće, vrata, sunce, slatkiši, bakterije. Bezbednost našeg deteta i treba da nam bude najvažnija a treba da znamo da ne možemo da ga zaštitimo od svakog zla a i ne treba jer je sve to deo odrastanja. Deca se moraju susresti sa padovima kako bi prohodala, sa oguljenim kolenima i laktovima, neuspeha u školi, nesrećnim ljubavima, svađe sa drugarima…….

Postoje dva razloga zbog kojih ne treba preterivati sa zaštitom. Prvo, deci su potrebni izazovi, njihov razvoj zavisi od mogućnosti da se sami isprobaju u raznim stvarima jer kako bi drugačije naučila. Mi im činimo medveđu uslugu i usporavamo njihov razvoj uvek kada uradimo nešto što oni sami mogu umesto njih. Drugi razlog je taj da kada previše štitimo dete jednostavno polako počinje da se svet vrti oko njega a detetu je zamorno da bude deo takve porodice. Porodični život je stvar ravnoteže i niko nije sve vreme u centru pažnje pa ni dete.

Bitno je da uvek znamo i ne zaboravljamo da je svako dete drugačija osoba. Dete umetnika može da mrzi muzeje a obožava fudbal, dete tenisera može da bude hemičar, dete naučnika fudbaler i sve je to potpuno u redu jer NAŠE DETE NISMO MI i sa tom činjenicom moramo da se pomirimo. Sa decom treba da razgovaramo o tome šta oni vole i šta se njima sviđa, šta njih oduševljava i šta bi oni voleli da rade. Našu ideju kakvo bi dete trebalo da bude treba da zaboravimo i pustimo dete da bude baš takvo kakvo jeste.